Ishrana svinja

Držanje i hranjenje svinja na ovim prostorima ima dugu i bogatu tradiciju. Posebno mačvanski i sremski region. Veliki broj današnjih odgajivača može se pohvaliti da su se i njihovi preci nekoliko generacija unazad bavili svinjarskom proizvodnjom. Upravo zato je ova proizvodnja toliko važna. Imamo tradiciju, imamo zainteresovane proizvođače, kvalitetan priplodni materijal im je lako dostupan kao i tehnološka rešenja za farme, i ceo ciklus proizvodnje, a tu smo i mi da im ponudimo vrhunska rešenja u pogledu ishrane svinja. Cilj nam je da opmalno izbalansiranom hranom omogućimo maksimalno ispoljavanje genetskog potencijala grla koja naši farmeri poseduju, a to je vrhunski prirast sa minimumom potrebne hrane za to. Naravno, na prvom mestu je kvalitet i ekonomičnost same proizvodnje, što je zajednički cilj farmera i nas.

Da bi se proizvela takva hrana na prvom mestu je izbor i kontrola kvaliteta hraniva koje korismo u našim proizvodima, a ona se vrši neprekidno. Svinje su vrsta životinja koja da bi ostvarila proizvodne rezultate koje im omogućava njihov genetski sklop moraju imati adekvatne ambijentalne i smeštajne uslove. Najzahtevnija su prasad na sisi, odnosno objekat prasilišta. To je normalno jer prasad na sisi kada se oprase teže u proseku 1,2 do 1,5 kg, nemaju rešenu termoregulaciju i direktno su izložena spoljnom uticaju. Potrebna je temperatura što bliža telesnoj temperaturi. Ona se najčešće postiže grejnim pločama. Sa porastom telesne mase i staros prasadi smanjuje se i njihova potreba za ambijentalnom temperaturom, što se da videti iz prikazanog grafikona. Opmalna vlaga za sve kategorije i objekte je između 60 i 70%. Takođe, u objekma za svinje je od neprocenjive važnosti su cirkulacija svežeg vazduha i brzo ukljanjanje štetnih gasova koji su nuspojava metabolizma svinja i raspadanja fekalija (metan i amonijak).

Prvi period je prihranjivanje prasadi na sisi kada im je osnovna hrana majčino mleko i kada je enzimatski sistem nerazvijen i nespreman za varenje ničeg drugog osim mleka krmače. Tada je potrebno postepeno ga pripremiti da vari skrob (amilaza) i proteine iz hraniva (proteaze). Hrana za prasad u ovom periodu je najzahtevnija i najkvalitetnija. Sastoji se od kvalitetnih ugljenih hidrata, proteina i masti koji se dodaju iz najpogodnijih hraniva, enzima, probioka, vitamina, minerala u najusvojivijim formama, esencijalnih aminokiselina u opmalnim količinama i odnosima, energetskih dodataka, bogata je vlaknima i zakišejivačima koji posžu opmalnu pH sredinu koja nije pogodna za razvoj štetnih bakterija koja mogu da naškode mladom organizmu prasadi na sisi.

Drugi period je od zalučenja (masa prasadi 7-8 kg) pa do 15 kg. Ovo je stresan period za prasad jer ostaju bez majke, enzimatski sistem im nije u celosti funkcionalan, kao i sistem termoregulacije i tada su (posebno u prvih 7 dana od zalučenja) posebno osetljivi. Hrana koja se pravi za ovaj period odgoja prasadi je izuzetnog kvaliteta koji karakteriše opmalna izbalansiranost proteinskih i energetskih hraniva, visok nivo lizina, maksimalna usklađenost vitamina i minerala primerena za ovaj trenutak razvoja prasadi. Sve je praćeno neophodnim dodacima hrani, enzimima, probioticima itd.

Treći period ishrane prasadi je od 15 kg, pa zavisno od koncepta ishrane, do 25 kg a često i 40 kg. Ovaj period je važan jer prasad u ovoj fazi ostvaruju izvanredan porast, koji karakteriše razvoj mišićnog i skeletnog tkiva, a postiže se uz odličnu konverziju hrane. Prasad u ovoj fazi akumuliraju potrebne hranljive materije i tako spremne ulaze u fazu tova gde se ostvaruju rezulta koji određuju ekonomičnost tova svinja. Sastav hrane za prasad u ovom periodu karakterišu hraniva visoke biološke vrednosti kako ugljeni hidrati, tako i proteini, koji su lako usvojivi od strane prasadi.